Vantelesna oplodnja (skraćeno VTO) je postupak pri kome se oplodnja jajnih ćelija spermatozoidima vrši izvan materice.

In vitro fertilizacija (IVF) ili vantelesna oplodnja (VTO) je metoda koja se danas najčešće koristi u lečenju infertiliteta. 

U praksi najčešće indikacije za VTO kod parova koji leče sterilitet su: tubarni sterilitet-neprohodni jajovodi, anuvulacije I smanjena ovarijalna rezerva, endometrioza, muški steriltet i idiopatski sterilitet. 

Prva IVF beba je rođena 1978.godine i od tada je rođeno preko 8 miliona dece. 

Jedan VTO tretman se sastoji iz tri dela:

• Hormonska stimulacija jajnika
• Aspiracija jajnih ćelija
• Transfer embriona, to jest vraćanje oplođene jajne ćelije-embriona u matericu

Hormonska stimulacija jajnika

Svakog meseca se tokom ovulacije oslobodi jedna jajna ćelija. a cilj stimulacije ovulacije je da se dobije više zrelih jajnih ćelija kako bi se povećale šanse za trudnoću. Jajnici se stimulišu istim hormonima koji se proizvode u organizmu žene-prirodnim ili rekombinovanim.

Doza se određuje individualno prema svakoj pacijentkinji, I prilagodjava prethodnom odgovoru, godinama, ovarijalnoj rezervi, indeksu telesne mase I ostalim bitnim parametrima.

Jajne ćelije se razvijaju u folikulima čiji se rast prati ultrazvučnim pregledima. 

Serijske folikulometrije zajedno sa određivanjem nivoa hormona koriste se za monitoring ciklusa VTO.

Aspiracija jajnih ćelija

Kada ginekolog proceni da su folikuli adekvatne veličine, daje se takozvana ”stop injekcija“, to jest horiogonadotropni hormon (hCG) koji pomaže sazrevanju i oslobađanju jajne ćelije sa zida folikula. Veoma je važno da se ta injekcija dobije u tačno dogovoreno vreme pošto svako odstupanje može da ima negativan efekat na krajnji rezultat. Obično se aspiracija radi 36 časova nakon stop injekcije.

Aspiracija jajnih ćelija radi se u kratkotrajnoj opštoj ili lokalnoj anesteziji tako što se pod kontrolom ultrazvuka aspiriše tečnost iz folikula u kojoj se nalaze jajne ćelije.

Istoga dana kada se radi aspiracija, partner daje uzorak sperme.

Jajne ćelije se zatim  u IVF laboratoriji oplode spermatozoidima partnera. 

Postoje dve metode: klasičan IVF, kada spermatozoidi sami oplode jajnu ćeliju i intracitoplazmatična spermatozoid injekcija (ICSI) kada se spermatozoid ”ubrizga“ u jajnu ćeliju. 

Dan posle aspiracije jajnih ćelija se počinje terapija progesteronom, najčešće u formi vaginalnih tableta. 

Transfer embriona-ET

Oplođena jajna ćelija se zatim razvija u embrion. Drugog, trećeg ili petog dana embrion se jednim tankim kateterom vraća u matericu.

Najčešće se vraća jedan embrion, ali se nekad mogu vratiti i dva ili tri embriona. Preostali embrioni koji su dobrog kvaliteta se zamrzavaju. Test na trudnoću se radi 10-12 dana posle vraćanja embriona. Posle transfera embriona, žena se može vratiti svojim normalnim aktivnostima.

Transfer odmrznutog embriona-cryo ET

Embrion se najpre odmrzne u laboratoriji, a zatim se specijalnim tankim kateterom vrati u matericu. Embrio transfer se može raditi u potpuno prirodnom ili u stimulisanom ciklusu kada se endometrium priprema tabletama, flasterom ili sprejom koji sadrži hormon estrogen.

Inseminacija

Inseminacija je metoda lečenja infertiliteta kada se obradjeni uzorak sperme ubaci kateterom u materičnu duplju. AIH, IUI.

Pacijentkinje koje imaju prohodne jajovode, partner adekvatan spermogram, a prirodnim putem ne ostaju trudne duže od godinu dana može da se indikuje inseminacija u stimulisanom ciklusu.

Pacijentkinja i partner moraju da obezbede tražene nalaze kao pripremu.

Kao sredstvo za stimulaciju ovulacije koriste se Letrozol ili Klomifen tablete najčešće.

Serijskim folikulometrijama odredjuje se vreme aplikacije stop injekcije, a sama inseminacija se planira 36h nakon toga.

Sama inseminacija za pacijentkinju je komforna metoda i intervencija je komforna.

Žena posle inseminacije može da obavlja svoje redovne aktivnosti.

Nalaz beta hCG se odredjuje iz krvi za 14 dana.