Određena stanja u tretmanu infertiliteta zahtevaju madikamentoznu stimulaciju jajnika da “proizvedu” jedan ili više folikula koji dostižu stadijum ovulacije odnosno izbacivanja zrele jajne ćelije.
Ovde se pre svega misli na postojanje sindroma policističnih jajnika i drugih stanja koja izazivaju odsustvo spontanih ovulacija.
Takođe stimulacija ovulacije upotrebljava se i u gotovo svim postupcima asistirane reprodukcije, kako za potrebe intrauterine inseminacije, tako i za potrebe ciklusa vantelesne oplodnje.
Savremena medicina nalaže da se bilo kakav vid tretmana steriliteta, pa i “najprostija” stimulacija ovulacije obavljaju tek nakon što se sprovede kompletna i sveobuhvatna dijagnostika steriliteta, čime se izbegava mogućnost komlikacije ili promašenog i uzaludnog tretmana.
Za stimulaciju ovulacije u arsenalu imamo brojne medikamente. Razlikujemo stimulaciju razvoja jednog do dva folikula za potreben indukcijeovulacije u anovulatornim ciklusima ili za cikluse intrauterine inseminacije, kao i kontrolisanu ovarijalu hiperstimulaciju, odnosno razvoj značajno većeg broja folikula za potrebe vantelesne oplodnje.
Uglavnom su prva linija oralni antiestrogeni, popularni Klomifen i Letrozol (Femara), koji se daju po odeređenoj šemi, izazivaju razvoj do par folikula i kao i svi lekovi zahtevaju dalje praćenje ciklusa od strane lekara.
Usituacijama gne ne uspemo sa stimulacijom ovulacije navedenim lekovima, kao i u situacijama gde želimo veći broj folikula ( kao u ciklusima vantelesne oplodnje) stimulaciju ovulacije sprovodimo injekcijama gonadotropnih hormona u različitim farmakološkim formulacijama i u različitim dozama, a zavisno od potrebe.
Još jednom se napominje da je nadzor lekara, po mogućstvu subspecijaliste steriliteta, obavezan pratilac ciklusa stimulacije ovulacije.